Sretenje 2023.

I POČE...

I poče, Desimire,

Ne iz tora, ne iz šora,

Ne sa Zbora, već iz Dvora.

I zbi se

Zdnes i dnes

Umnoži se carev bes.

I nasta, Milutine,

Grobnica u moru plava,

Uz stišano opelo stradalnika

I prolomi se, Jovane,

Nadaleko –

Ave Serbia i Himna Pobednika.

Uzalud, Desanka,

Sva Božija i Tvoja pomilovanja

Suvišna pesma, Stevane,

Kraj starih i novih jama.

I poče, Tanasije i Adame,

U srcima da se bude

Bune i  ustanci

I ponovo su, Rajko i Nikola,

U novim freskama

Srbi

Žrtveni jaganjci. 

Ćeraju nas, Matija,

Ćeranju nema kraja, 

Bije nas usput, Ljubomire,

Svojski batinaš,

Hodamo po ekserima,

Bez zavičaja.

Idu povorke, Miodraže,

Prebeglica

Jezik im je brisan

Bez zastalica.

A zemlja im je, Branislave,

Mati, Vojedina – Besmrtnica.

Otimaju nam Radomire i Srbo,

Sve što je naše oduvek bilo.

Uzalud, Slobodane,

Šta u našim tapijama svetim piše

Sa izgonom, Milane,

Srba je sve manje

Ili ih nema više.

Još čujemo istu vodenicu, Ivane,

Kako bez meljaša

U crno

Sve živo melje.

I opet, Dobrice,

Viš’ Srbije sviće ruj

Čuje se bruj Momo,

stoletne slave.

U ime spasa Miljurko,

dignimo glave.

Nad kolevkom Zorane, 

Zatrepti jutarnja zraka

Oslobodi nas, Bože,

Od ale i mraka!

                Dušan Čolović 

1999-2009.

OTKINUTO OD VEČNOSTI

Ono što raznovrsnost

Živom čini, 

Da smo izloženi pogledima

I vidimo jedni druge,

Odraz je podarene mudrosti

Neba i zemlje.

Čak i taj jedan treptaj

Što zasvetli pa nestane

Dok krati put

Blistavog zalaska

Usplamtelih razdaljina

Sav taj obred

Bez krvi i krika, hramovni

Smestio se i ostao mi

Utkan u sećanje

Dok pod krošnjom hrasta 

U dvorištu

Uz blagi povetarac

Drevnu i svetu muziku čujem

Iz predgrađa sveta 

Otkinutu od večnosti.

Na Sretenje

 ORAŠAČKI PUT

Svaki breg, svaki žbun i grm

Podseća me 

Na dvovekovnu studenu zebnju

Što je ova rajá podnela

I ustala 

Da im duša ne postane robom.

I na krilima zamorenog,

Izmučenog i razapetog srpstva

Sevnuše svete iskre

Koje tinjaše zatrpane.

I u godini koja dohodi –

U knjizi sudbine

Pomeni, Gospode, 

Neumorne služitelje Šumadije.

        Iz zbirke "Orašački put", 2007.

HRONOLOGIJA

Smućen u mislima 

Kako da savladam sebe

I dočaram zagonetku

U protekla dva veka

Kad mi je Neko došaptava

A znam da su mi

I u snu ošumele duše

Ustanika i Solunaca.

Slavosloveći kako da ne zapevam 

Sa rodnog praga

Vožde, tvojim orlovskim glasom

Dostojno jest 

Ovom jubilarnom danu

Od dragosti i milja

Kad u rečima Patrijarha Pavla

Čujem i glas prote Atanasija.

                                 Orašac, 2004.

              Iz antologije  "Uzdarja Prvom srpskom ustanku", 2008. 

        

SRETENЈSKA PESMA

Šumadijska krv uzavrela

Iskra probuđena

Jezik nepotrošen

Reči žarne 

Pesme plamena 

A zakletva

Hlebno zamiriše

      Iz zbirke "Unutrašnje nebo", 2012. 

RODOSLOV

Desimiru Blagojeviću

Ne pevam ja

Već peva u meni rod.

Izli se veliko zbivanje.

I poče...

Što niko slutio nije

Srca rastu i pulsiraju

Sve tutnji od bune

I razbuktava se

Oreol sjajni iznad Šumadije.

Ne pevamo više ni ti ni ja

Već peva u nama rod.

Sada smo, Desimire, 

U istom vrzinom kolu:

Snovi mi pohode Orašac

A tvoji – miluju Topolu.

  Iz zbirke "Sinovima tajne svevišnje", 2010.