ZAVELA ME

Zavela me, misao bistra

Daljini da prekoračim put

Da zakucam u kupolu neba

I premerim besmrtni svet.

Na mostovima tvoraštva

U raskriljenom kalendaru

Prošumele pretke

I svece da slavim.

Zavela me misao da oslušnem

Večiti dotok i protok

Što se u pesmu 

Božjeg Carstva slila. 

       zbirka  "Svetlosne dveri", 2009. 

24. MART ’99.

Dan...

A toliko tame

A blizine smrti.

Ni misao

Da se pomeri.

Molitveni glas

Upućen

Božanskim visinama

Odagnan biva.

A svet

Kao da je dolutao

Iz mračne šume.

Majčice –

Besmrtnice –

Bogorodice!

Nikada teže.

Ni jedan svetionik.

Svekolika tama

A Srbija po nečem

Slična Bogu –

Sama.

Iz "Izabrane pesme", 2013.

PESMA SI UVEK BILA

Da li si u zagrljaju brega,

U grlu kamena, u oku vetrova,

U šaci mora pena?

Ukus noći – dana

Il`, datost mašte, duha,

Jedinstvena?

Da li si iskra večernjeg plama

Kruna u sjaju zaspalih gora

Živi odjek s ravnice i dola

Milosnica svih patnji i bola?

Da li si nega neba

Il' ptica kamena

Zarobljenih krila

Ili si nešto više?

Pesma si uvek bila?

Iz zbirke "Sinovima tajne svevišnje", 2010.

SRBIJA

 

Šumovenčanoj tebi šapćem

Šapatom tvojih šuma i buna

U zori sretenjskoj zarumeni

I potom zašumi i ozeleni.

Bili smo brižni i nadneseni

Najteže kad je

Svadbarska budi u meni.

Budi mi slavska i svetosavska

I šljivarska i vinogradarska

I slobodarska.

Tako mi vere i Boga

Zdravica budi srpskog

Besmrtnog roda.               

 

                 Iz zbirke “Boje života”, 2015.

 

 

Sretenje 2021.

 

NA SRETENJE

 

Zadužbinskom društvu "Prvi srpski

ustanak" – Orašac

 

Nosim nebo mojim oblacima

Hodam zemljom svetim koracima

Obuven sam Božjim opancima

A odeven srpskim jelecima.

Mili Bože! Šta da ostavim

Zadužbinskim Prvacima

U zavadi sa samim sobom

I sa moćnicima

U predahu na trenutak

Sam sa đacima

U Orašcu sa odzivom

Još se družim i proslavljam

Sa ustaničkim potomcima.

                                 Iz zbirke „Snovi duše“, 2019.

 

ORAŠAČKI PUT

 

Svaki breg, svaki žbun i grm

Podseća me

Na dvovekovnu studenu zebnju

Što je ova rajá podnela

I ustala

Da im duša ne postane robom.

I na krilima zamorenog,

Izmučenog i razapetog srpstva

Sevnuše svete iskre

Koje tinjaše zatrpane.

I u godini koja dohodi –

U knjizi sudbine

Pomeni, Gospode,

Neumorne služitelje Šumadije.

 

                 Iz zbirke „Orašački put“, 2006.

ORAŠAC 1804.

 

Ovde je prota Atanasije

Zaparao nebo

Založio vatru

I razbuktao živi oganj bune

Da osmisli sveljudski san

Časnoga krsta

I sabere nas u osvit

Sretenjske zore

I tako bi Karađorđe

I jeste Vožd

Jeste!

Amin – Gospode!

         Iz zbirke "Orašački put", 2006.

CARUJE BESKRAJ

 

Svanula zora

Listala gora

S jaukom sikću

Talasi s mora

Plameno sunce

Nebnoga zbora

Usnulo leže

Prepunog roda

Nabrekla polja

Vrtlogom svemira

Krckaju kosti

Nebeskih tela

Božijom voljom

Caruje beskraj

Bez opela.

        "Govorim da bi zaćutao", 2017.