Ono što raznovrsnost
Živom čini,
Da smo izloženi pogledima
I vidimo jedni druge,
Odraz je podarene mudrosti
Neba i zemlje.
Čak i taj jedan treptaj
Što zasvetli pa nestane
Dok krati put
Blistavog zalaska
Usplamtelih razdaljina
Sav taj obred
Bez krvi i krika, hramovni
Smestio se i ostao mi
Utkan u sećanje
Dok pod krošnjom hrasta
U dvorištu
Uz blagi povetarac
Drevnu i svetu muziku čujem
Iz predgrađa sveta
Otkinutu od večnosti.