I POČE...
I poče, Desimire,
Ne iz tora, ne iz šora,
Ne sa Zbora, već iz Dvora.
I zbi se
Zdnes i dnes
Umnoži se carev bes.
I nasta, Milutine,
Grobnica u moru plava,
Uz stišano opelo stradalnika
I prolomi se, Jovane,
Nadaleko –
Ave Serbia i Himna Pobednika.
Uzalud, Desanka,
Sva Božija i Tvoja pomilovanja
Suvišna pesma, Stevane,
Kraj starih i novih jama.
I poče, Tanasije i Adame,
U srcima da se bude
Bune i ustanci
I ponovo su, Rajko i Nikola,
U novim freskama
Srbi
Žrtveni jaganjci.
Ćeraju nas, Matija,
Ćeranju nema kraja,
Bije nas usput, Ljubomire,
Svojski batinaš,
Hodamo po ekserima,
Bez zavičaja.
Idu povorke, Miodraže,
Prebeglica
Jezik im je brisan
Bez zastalica.
A zemlja im je, Branislave,
Mati, Vojedina – Besmrtnica.
Otimaju nam Radomire i Srbo,
Sve što je naše oduvek bilo.
Uzalud, Slobodane,
Šta u našim tapijama svetim piše
Sa izgonom, Milane,
Srba je sve manje
Ili ih nema više.
Još čujemo istu vodenicu, Ivane,
Kako bez meljaša
U crno
Sve živo melje.
I opet, Dobrice,
Viš’ Srbije sviće ruj
Čuje se bruj Momo,
stoletne slave.
U ime spasa Miljurko,
dignimo glave.
Nad kolevkom Zorane,
Zatrepti jutarnja zraka
Oslobodi nas, Bože,
Od ale i mraka!
Dušan Čolović
1999-2009.