O REČIMA...

Reči koje nam beže

Reči koje više ne čujemo

Reči koje kao sitnice gubimo

Mudre i bogohvalne reči

Koje pažljivo osluškujemo

Reči uspavanki koje se pevuše

Reči radosnice i one ljubavi

One koje nastanjujemo

Na dlanovima sunca

Reči mržnje mrazne i bezdušne

Reči sa zvucima sveta

One s mirisom neba

Sve postojeće reči

I u njihovom svežnju

Ključnu reč naći treba.

        Iz zbirke "Oranice pamćenja", 2018.

                    

UVEK S BOGOM

 

Svete noge put utabaše

A obraz ne okaljaše

Svete ruke zore zidaju

S verom zovno i hramovno

Svete reči ćute samovno

Dok trepere časi blagoslovno.

                            "Boje života", 2015. 

STEPENIK

I ovaj kamen kazuje
Umesto mene:
Jezičak je pravatre
Cakli i svetluca
Iz drevnog sna
Na mome pragu.
Čuva mi kuću i ognjište
A noću pali zvezde i svice.
Ovaj pradavni kamen – prag
Kazuje mi rodoslov
I pronosi imena predaka
Trošeći sebe sama.

DOOR - STEP

This stone talks

Instead of me

The tiny flame is pre-fire

It shines and gleams

From the old dreams

On my door-step

Guarding my home and fireplace

Lighting the night stars and fireflies

This ancient stone - door-step

Tells me my pedigree

The names of my ancestors

While spending itself.

SAD NOSIM

 

Sad nosim sve puteve naše

Njihov prah

I sve što je sveto

I poput pradedova

Od kojekuda

Vraćam

Sve što je oteto.

Pred svaku ćupriju

Stanem

Da me sećanja okrznu

Koliko je preko njih

Ratova prošlo

U sebi pišem

Sad nosim

Moravu, Dunav i Drinu

I lik seobama brišem

K`o stari ratnik

Kad se vraća

Lutam Srbijom

Proleća slutim

Pred svaku avliju

Stanem i

Zaćutim

Uspravljam kapije

Što su pale.

Preda mnom

Voćke tek rascvale.

Produžim prastarim putem

Koji mi osvetli

Začetnice

Sva moja brda i ravnice

Sve manastire

I sve pokajnice

Što ih nasledih 

Od otaca svetih 

Vraćam se tebi,

Grade,

U polju vračeva

Trojstvo

Tri raspela

Na istom mestu

Na okupu svetom

Zablista Nemanjića sjajem

Srbija cela.

                   "Unutrašnje nebo", 2012.

DOSANJIVANJE

 

Negaslim plamenom

Dosanjaću te večeras

Da sijaš kao zvezde

Da budeš bliža od jutra.

 

Dosanjaću te

Zasvetlalu –

Na svim prilazima

Na raskršćima zemaljskim.

 

Dosanjaću te

U svetlosnom mraku

Uzdrhtalu i bosu

Ispunjena muzikom

Bojiš prostor

Dok kuca srce sveta.

 

Dosanjaću te u sećanjima

Između svakog trena

Utisnutim dodirom

Koji miluje i boli.

 

Dosanjaću te rosan

Osvitom zore

Ikono neba

Da te vaznesem.

                 “Svetlosne dveri”, 2009.

I NEKA NEČIJA RUKA

Pregazi svoju senku

Brzim koracima

Da straha nemaš više

Okrzni je svojom sušti

Da ti ne klecaju kolena

I telo se umorno ne zanjiše

Dok praznuješ i slaviš

Svoj život i snove

Sve tiše i tiše

I neka se već jednom

Senka sva okameni

Neka nečija nevidljiva

Ruka napiše

I tebi i meni

(Po tebi i meni):

Budućnost je bekrajna

Tajna

Iz "Govorim da bih zaćutao", 2017.

UOČI VIDOVDANA

Danas

Nek` se naše sunce

Razmili

Na oglodanoj trpezi

Drevnih Nebojevića

Kroz svetli pomir

Spoja

Gvozdenog pričešća.

* * *

Mrak u krilo mene svio
Ne vidi se vatre plam
Svuda Gospod a ja sam

Sretenjska himna

Orašac je naše dično mesto
Slava Srba i slobode presto.
Na Sretenje susreću se Srbi.
Blago onom ko slobodu ljubi.
Tu međ` sobom Sabor učiniše,
Pod zakletvom pravo u juriše.
Predvodi ih hrabri Karađorđe
Sviće zora gde barjaktar prođe.
Stari prota sa krstom u ruci,
Za njim raja, knjazi i hajduci.
Slepi guslar s Avale gudi
Beograde sada srpski budi.
Na Vračaru ustaničko slavlje
Gori badnjak svetli svetosavlje.
Orašac je naše dično mesto
Slava Srba i slobode presto.

KROZ NEBESKA SAZVEŽĐA

Položeni Anđeo
Raskida mi dušu odjecima
Dok zagrme se tišina
Šapuću mi tužno
Dok ulazim u nebeska sazvežđa
Tražeći Boga u njegovoj samoći.

                        Iz zbirke SNOVI DUŠE