Ono što raznovrsnost
Živom čini,
Da smo izloženi pogledima
I vidimo jedni druge,
Odraz je podarene mudrosti
Neba i zemlje.
Čak i taj jedan treptaj
Što zasvetli pa nestane
Dok krati put
Blistavog zalaska
Usplamtelih razdaljina
Sav taj obred
Bez krvi i krika, hramovni
Smestio se i ostao mi
Utkan u sećanje
Dok pod krošnjom hrasta
U dvorištu
Uz blagi povetarac
Drevnu i svetu muziku čujem
Iz predgrađa sveta
Otkinutu od večnosti.
ORAŠAČKI PUT
Svaki breg, svaki žbun i grm
Podseća me
Na dvovekovnu studenu zebnju
Što je ova rajá podnela
I ustala
Da im duša ne postane robom.
I na krilima zamorenog,
Izmučenog i razapetog srpstva
Sevnuše svete iskre
Koje tinjaše zatrpane.
I u godini koja dohodi –
U knjizi sudbine
Pomeni, Gospode,
Neumorne služitelje Šumadije.
Iz zbirke "Orašački put", 2007.
HRONOLOGIJA
Smućen u mislima
Kako da savladam sebe
I dočaram zagonetku
U protekla dva veka
Kad mi je Neko došaptava
A znam da su mi
I u snu ošumele duše
Ustanika i Solunaca.
Slavosloveći kako da ne zapevam
Sa rodnog praga
Vožde, tvojim orlovskim glasom
Dostojno jest
Ovom jubilarnom danu
Od dragosti i milja
Kad u rečima Patrijarha Pavla
Čujem i glas prote Atanasija.
Orašac, 2004.
Iz antologije "Uzdarja Prvom srpskom ustanku", 2008.
I ti možeš mirno
Da prelistavaš unazad
Godove i plodove svoga stabla
I mirise najranijeg polena
Da osetiš:
To disanje
Taj dah.
Kroz odrasla jasna sećanja
Da čuješ odjeke svoje duše
Do poslednjeg slova.
I ti možeš
Svoju stazu
Unazad
Da nastanjuješ.